Nikola Tesla je bio jedan od najvećih naučnika na svetu. Ovo su njegove neverovatne priče.
Kako je jedna obična šetnja promenila ceo svet?
Uživao je u šetnji gradskim parkom. U tom periodu je još uvek pamtio knjige napamet, od reči do reči.
Jedna od omiljenih mu je bila Geteov Faust.
Zalazak Sunca ga je podsetio na veličanstvene Geteove stihove:
Dan je pri kraju; ono, sve dalje sja
Hita da drugi oživljava svet.
O, što me krila ne dignu od tla,
Pa za njim, večno, da upravljam ovaj let!
Divnog li sna dok ono dole kreće!
Al kuda lete krila bestelesna
Telesna krila vinuti se neće!
I dok je izgovarao ove reči, ideja je mu je sinula u trenutku i istina je bila otkrivena.
U pesku je štapom nacrtao dijagram koji je posle 6 godina predstavio Američkom društvu inženjera.
Bio je to Nikola Tesla, a predstavljanje ideje iz peska bilo je predstavljanje elektromotora i naizmenične struje koja je promenila ceo svet.
Sila postoji i kada se ne vidi!
Sveti Nikolaj Velimirovič je bio prijatelj Tesli.
Jednom prilikom Nikola Tesla ga je pozvao da ga poseti u laboratoriji.
Dočekao ga je lepo, ali čim je Nikolaj otvorio vrata, hiljadu nekih točkova je bilo u pokretu.
- Šta to radiš, kakva je to sila, pitao ga je.
- To je struja, odgovara Tesla
- Nikolaj ga je upitao – kad si takav veliki stručnjak za struju reči mi da li će tvoja nauka otkriti način da se ta sila struje vidi golim okom.
- Nikada, dok je sveta i veka.
- Pa što onda narod traži boga da vidi kada sila postoji i kad se ne vidi.
Mrtvo Drvo je oživelo zbog Nikole Tesle!
Naime, radi se o fantastičnoj i veoma posebnoj drvenoj skulpturi.
Pre par godina, srpski umetnik je došao na ideju da rodno mesto svojih predaka ulepša izradom drvenih skulptura u banjskim parkovima i na šetalištima.
Ono što ove skulpture čini posebnim je da se za njihovu izradu ne koristi posečeno drvo, već drveće koje je završilo svoj životni vek.
Drvo „Nikola Tesla“ je nastalo 2016. godine kada je beogradski vajar Mića Veličković Miveli,
odlučio da od stogodišnjeg stabla platana srušenog u oluji napravili umetničko delo.
I desilo se čudo!
Drvo je oživelo, iz osušenog starog platana sa likom Nikole Tesle počeli su da niču pupoljci,
a potom i čitave grane pune zelenih listova.
Živa drevna skulptura Nikole Tesle je vremenom postala prava turistička atrakcija ispred koji se svi rado fotografišu.
A vajar je dobio sjajnu motivaciju da Sokobanji pokloni još nekoliko drugih drvenih skulptura.
Šta je rekao Nikola Tesla kada su ga pozvali da dođe u Beograd?
Retko ko od velikih naučnika i umetnika doživi poštovanje i slavu za vreme svog rada i života, ali je i to kod Nikole Tesle bio izuzetak.
Posle par godina aktivnog rada u Americi, doživeo je veliku slavu, a o mladom srpskom naučniku su čuli i u Evropi.
Zato su ga pozvali mnogi evropski univerziteti i društva da održi predavanja.
Dok je bio na toj evropskoh turneji, zvaničnici beogradske opštine i Inženjerskog udruženja iskoristili priliku kako bi slavnog naučnika pozvali da dođe u Beograd.
Kad su ga pozvali u Srbiju, verovali ili ne, Tesla menja planove.
A ovo je bio pismeni odgovor na poziv beogradskog predsednika opštine:
„Sva slava, koju sam doživeo osobito u poslednje vreme u Londonu i Parizu, nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolevka mojih dedova, kraljevina Srbija… prestonica Srbinova poziva me – to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan što sam Srbi i tim imenom ponosiću se do veka“.
Gde je Nikola Tesla prespavao kada je bio u Srbiji?
Tesla je u Beograd došao 1. juna 1892. godine, i zadržao se manje od dva dana.
Ali je ta poseta ostavila dubok trag kako u Teslinom, tako i u životu svih sa kojima se sreo i pričao.
Kako bi pokazali poštovanje koje zaslužuje, beogradska opština i naučno društvo su spremili kompletan program.
Odredili su gde će se odmarati, sa kim sastati, predavanja koja će držati, gde će večerati i gde će spavati.
Predavanje je održao u Velikoj školi u Kapetan Mišinom zdanju.
Studenti i profesori su bili oduševljeni, a predavanja su pamtili do kraja života s ponosom što su imali priliku da uživo slušaju najboljeg inženjera na svetu.A za noćenje su izabrali tada najluksuzniji hotel u Beogradu koji se nalazio odmah do kapetan Mišinog zdanja.
Bio je to hotel Imperijal.
Hotel je zauzimao prostor između kapetan Mišinog zdanja i Filozofskog fakulteta i deo zgrade fakulteta.
Imperijal je sazidan krajem 19. veka.
Preživeo je Drugi svetski rat, ali je leta 1968. godine, srušen je do temelja.
Na tom mestu sagrađeno je zatim vredno zdanje Filozofskog fakulteta.
Gde je Nikola Tesla napravio prvi korak u Beogradu?
Bilo je to davne 1892. godine u junu mesecu kada je Nikola Tesla došao prvi i jedini put u posetu Srbiji.
Ali zahvaljujući kome je došao u Srbiju?
U pitanju je tadašnji rektor Univerziteta u Beogradu, Đorđe Stanojević koji je bio veliki poštovalac Teslinog rada, ali i njegov blizak prijatelj.
Đorđe Stanojević je u to vreme bio cenjeni fizičar u celoj Evropi.
Održavao je kontakt sa mnogim naučnicima njegovog doba, ali se u prepiskama koje su vodili veoma zbližio sa Teslom.
Tada je kao rektor i cenjeni profesor fizike i mehanike video da bi Teslin dolazak u Beograd bio ogroman događaj.
Prvenstveno je mislio o studentima tehničke škole kojima je Teslinim dolaskom obezbezbedio nezaboravno predavanje.
I drugo, s obzirom da je i sam bio veliki vizionar, bio je siguran da će Nikola Tesla tek postati velikan svetske nauke, i da će poseta Beogradu biti upisana kao veoma važan istorijski događaj.
Celu organizaciju dočeka našeg naučnika iz Amerike je organizovao uz podršku vlade i kraljevine, ali to nije bilo sve.
Stanojević je otišao do Budimpešte da ga tamo dočeka i zajedno sa Teslom doputuje vozom na glavnu železničku stanicu.
Tako da je Tesla zahvaljujući Đorđu Stanojeviću napravio prve korake u zemlji kojoj je po rođenju pripadao.
Hvala mu na tome!
Kada je postavljen prvi spomenik Nikoli Tesli u Beogradu?
Da li ste znali da se 7 godina čekalo da se postavi spomenik Nikoli Tesli u Beogradu?
Nikola Tesla je sa svojim otkrićima ostavio večni trag u svetu.
Njegovi izumi se koriste svakodnevno!
Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943 godine u svojoj 86. godini!
U znak večnog sećanja našeg čuvenog naučnika odlučeno je da se napravi njegov spomenik!
U početku je zamišljeno da se prilikom njegove proslave stogodišnjice rodjenja postavi spomenik.
Zato je vajar Krsinic požurio da ga završi!
Ali postojao je jedan problem!
Nije se znalo na kom mestu treba da stoji!
Posle dužeg vremena, došlo se na novu ideju da njegovo mesto bude ulaz u novu zgradu Mašinskog fakulteta u Ulici 27. marta (današnja Ulica kraljice Marije), ali i ta odluka je, iz nepoznatih razloga, dugo čekala zvaničnu potvrdu.
Konačno nakon 7 godina čekanja, 10. novembra 1963 godine odlučeno je da se spomenik postavi ispred zgrade tehnickih fakulteta, odnosno na ulazu iz Bulevara kralja Aleksandra.
Skulptura predstavlja naučnika u sedećem stavu sa velikim listom papira u rukama u koji je zagledan.
Koliki je značaj izuzetnog Kršinićevog spomenika ispred ETF-a svedoči i to da je njegova replika postavljena na Nijagarinim vodopadima sa američke strane u državi Njujork.
Zbog koga je Tesla dobio želju da ode u Ameriku?
Verovali ili ne, prvo zaposlenje Nikole Tesle se desilo u Budimpešti.
Kao mladić je krenuo da radi kao tehničar u telegrafskoj kompaniji.
Tu je već pokazao svoj talenat i želju da napravi velike izume.
U toj kompaniji su uglavnom radili stranci, ali se jednog dana pojavio jedan veoma neobičan gospodin iz Srbije.
Došao je da traži rešenje za uvođenje prve telefonske linije u Beogradu.
U toj priči sa inženjerima, saznao je da tu radi jedan mladi talentovan mladić iz Smiljana.
I sreli su se, jedan od tada najboljih inženjera u svetu, Pantelejmon Panta Mihajlović i Nikola Tesla.
Panta je već boravio u Americi gde je bio postavljen za direktora u jednoj od najboljih tehničkih firmi, pa je bio upoznat kako je sve funkcionisalo na toj velikoj zemlji preko okeana.
Pričao je tada Tesli o svim mogućnostima koje je nudila Amerika, o njenim prednostima kada je u pitanju naučni razvoj, o novoj tehnici koja se prvo tamo tada pravila.
To je oduševilo mladog Nikolu Teslu.
Pa se veruje da je od tog momenta već krenuo da mašta da jednog dana bude inženjer i naučnik baš u Americi, a vremenom mu je postajalo sve jasnije da je upravo taj Njujork zemlja koja će mu omogućiti da svoje ideje sprovodi u delo i tako ostavi večni trag u istoriji čovečanstva.
Tesla ima svoju mernu jedinicu!
Ta merna jedinica opisuje magnetno polje.
Definicija te merne jedinice je tesla jednako veber kroz metar na kvadrat.
Tesla je merna jedinica za magnetnu indukciju, veber je merna jedinica za magnetni fluks, i metar na kvadrat je merna jedinica za površinu.
Rad našeg najpoznatijeg naučnika je najvećim delom bio posvećen elektromagnetnom polju. Predani rad srpsko-američkog naučnika je čitavom čovečanstvu doneo naizmeničnu struju, ali i konstrukciju elektromotora pomoću kojeg danas ne bismo mogli da zamislimo nijednu mašinu, a ni prevozno sredstvo.
U znak ogromnog poštovanja prema Tesli,naučna zajednica je odlučila da fizičkoj veličini koja opisuje magnetno polje dodeli mernu jedinicu pod nazivom tesla.
A sve to se možda ne bi ni desilo da nisu reagovali profesori sa beogradskog elektrotehničkog fakulteta.
Profesori Pavle Miljanić i Aleksandar Damjanović iz Beograda su prvi dali predlog, a slovenački profesor Avčin je bio prvi koji je predlog podržao.
Merna jedinica tesla je usvojena na naučnom kongresu u Parizu 1960. godine.
Jedan čovek je našao pravu ženu za Teslu!
Srpski pesnik Laza Kostić je bio dobar prijatelj sa Nikolom Teslom.
Smatrao je da je Tesli bila potrebna savršena žena pa mu tim povodom šalje pismo.
Teslin tačan odgovor se ne zna.
Ali postoji Kostićev odgovor na to pismo iz kojeg se vidi da Tesla nije prihvatio Kostićev predlog.
Žena koju je Laza Kostić želeo da uda za Teslu, bila je čuvena Lenka Dunđerski za koju je napisao jednu od najlepših srpskih pesama – Santa Maria de La Salute.
Uz koju pesmu je Nikola Tesla tražio da bude sahranjen?
Pesma “Tamo daleko” koja opisuje srpske heroje bez svoje otadžbine u toku Prvog svetskog rata, nastala je upravo tokom boravka na Krfu.
Srpski vojnici su tada pevali, a drugi se oduševlajvali, do trenutka kada su je svi saveznički vojnici naučili, a kasnije i prilagodili svojim jezicima.
Pa je kod Engleza postala Far Away Over There, kod Francuza Au lon, au loin sur Corfu, a Česi i Slovaci Tam dali.
Ali svi su zadržali stih na kraju
“Živela Srbija”
Pesmu “Tamo daleko je napisao samouki srpski kompozitor Đorđe Marinković poreklom iz Kladova, ali se nakon Prvog svetskog rata preselio u Francusku gde je nastavio da radi i stvara.
Iako je nastala pre više od jednog veka, još uvek se svira širom Evrope, a prema poslednjoj želji našeg naučnika Nikole Tesle, ova pesma je svirana u Americi na njegovoj sahrani.